Friday, February 21, 2020

Via Emilia - Emilija Romanja - pet čudesnih gradova



*Priroda*
Emilija Romanja je jedna od dvadeset živopisnih regija Italije. Pokrajina se nalazi se na severu popularne “čizmice” i njen glavni grad je Bolonja.
Pokrajina je dobila ime po značajnom starorimskom putu, koji je povezivao Rim sa ostatkom sveta, Via Emilia Romanska, koji je prolazio ovom pokrajinom, a delovi ovog puta su još uvek u funkciji. 
Severna pokrajina Italije, Emilija Romanja, u srcu skriva i čudesan grad državu San Marino, nezavisnu formalno, ali neraskidivim i trajnim vezama sjedinjenu sa Italijom. Kroz severni deo pokrajine protiče najduža reka Italije – Po, reka koja hrani i napaja Italiju. U nastavku se Emilija Romanja proteže prema Jadranu, te ima i rajske plaže. Tu se nalazi i Apeninski planinski lanac, močvare, šume, pećine, i termalne vode (kupanje u području termalnih vrela je prilično interesantan način da se opustite, takva vrela su Bagno di Romagna i Salsomaggiore). Mnoga od ovih prirodnih područja u Emiliji Romanj su zaštićena; te regija ima dva nacionalna parka, 14 regionalnih parkova i 11 regionalnih rezervata, što je čini idealnom destinacijom za ljubitelje prirode i planinare.

*Istorija*
Istorija područja Emilije Romanje seže u daleku prošlost, te je olast naseljena još od vremena praistorije kada su je naseljavali Etrurci, Gali i Kelti. Rimljani su osvojili povu oblast već u II veku p.n.e. i tokom njihove vladavine provincija je postala jedna od najznacajnijih i najbogatijih. Nakon propasti starog Rima  oblast gubi na značaju, ali je u ranom srednjem veku iznova doživela  svetlo doba.
U Raveni se tada uspostvaqa vlast Viyantije koja je trajala gotovo dva veka, odakle potiče i drugo ime Romanja po nekadašnjem nazivu za Vizantiju ( Romanija). U Ravni su tada sagradjene i prelepe crkeve, ukrašene bogatim mozaicima, koje po svojoj lepoti podsećaju na Aja Sofiju.
Potom je Emilija Romanja potpala pod vlast stranih država, Franačke, Bavarske. Nakon desetog veka se plemstvo ostamostalilo i razvilo se više državica sa dominatnim vladarskim porodicama. Emilija-Romanja bila je i deo Napoleonove Kraljevine Italije, da bi potom ušla u sastav Papske države, da bi 1861. godine ove oblast bila pripojena novoosnovanoj Italiji.

*Pet gradova Emilije Romanje*



BOLONJA  


  glavni grad ove regije. Grad poznat po svojoj  arhitekturi, kojom dominira topla boja terakote, veliki, moderan i pri tom odlično očuvan.








FERARA 


– grad najlepših palata. To je grad bajkovite lepote i velikog broja znamenitosti, a najveći broj znamenitosti Ferrare datira iz 14. i 15. veka. Zaštitni znak ovog grada je bickl koga stanovnici ovog grada pasionirano koriste.






RAVENA

 – grad u kome je poslednje godine života proveo Dante Aligijeri, gde je i sahranjen. Grad živopisnih mozaika koji će vas ostaviti bez daha…







RIMINI 

 jedno od najpopularnijih letovališta u Evropi. Proteže se duž predivno plavog Jadranskog mora, poznato je kao prestonica italijanskih letovališta i noćnog provoda. 




SAN MARINO 

– grad-država, jedna od najmanjih država u Evropi. Danas je San Marino  urbano središte koga štite tri tornja na vrhovima planine Monte Titano.














Jelena Đorđević

*Sva prava zadržana.

Thursday, February 20, 2020

UKUS STARE PLANINE NA DLANU

DE­JAN ZA­GO­RAC, UKU­SI STA­RE PLA­NI­NE – GA­STRO­NOM­SKO NA­SLE­ĐE, ZA­VOD ZA PROUČA­VA­NJE KUL­TUR­NOG RAZ­VIT­KA, BE­O­GRAD 2018.

             Ukus Đer­da­pa, pr­va knji­ga tri­lo­gi­je Ga­stro­nom­ska ma­pa Sr­bi­je, De­ja­na Zagor­ca i Je­le­ne Buj­dić Kreč­ko­vić do­žive­la je ve­li­ki uspeh i 2012. go­di­ne do­bi­la je na­gra­du za naj­bo­lju pu­bli­ka­ci­ju u obla­sti tu­ri­zma Tu­ri­stič­ki cvet. Za­go­rac je na­kon to­ga na­sta­vio rad na ga­stro­nom­sko-kul­turo­lo­škoj ana­li­zi Sr­bi­je, i kao lo­gi­čan na­sta­vak usle­di­la je sa­mo­stal­na knji­ga Uku­si Sta­re pla­ni­ne. Ova pu­bli­kaci­ja je, kao i pret­hod­na, iz­da­nje Za­vo­da za pro­u­ča­va­nje kultur­nog raz­vit­ka i po­dr­ža­lo ju je Mi­ni­star­stvo kul­tu­re iinformisanja.

              Re­gi­on Sta­re pla­ni­ne (op­šti­ne Pi­rot, Di­mi­trov­grad,Knja­že­vac i Za­je­čar), bio je u fo­ku­su Za­gor­ca kao je­dan od naj­lep­ših i pri­rod­no naj­o­ču­va­ni­jih de­lo­va Sr­bi­je. Pr­kose­ći opa­sno­sti da zna­nja sta­nov­ni­štva ovog pod­ruč­ja za­uvek ne­sta­nu knji­ga Uku­si Sta­re pla­ni­ne, nam do­no­si no­vitet u pri­stu­pu oču­va­nja ne­ma­te­ri­jal­ne ba­šti­ne. Pu­bli­kaci­ja ob­u­hva­ta dva de­la – pr­vi deo je te­o­rij­ski, i pred­sta­vlja svo­je­vr­stan vo­dič kroz iz­u­zet­ne pre­de­le Sta­re pla­ni­ne, dok dru­gi deo do­no­si au­ten­tič­ne re­cep­te ovog kra­ja. Istra­ži­va­nje ga­stro­nom­ske kul­tu­re po­sta­vi­lo je pred au­to­ra za­da­tak oču­va­nja tra­di­ci­o­nal­nih vred­no­sti, zna­nja i ume­ća pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja; ko­je je on re­šio, a sa­zna­nja je obje­di­nio i pri­ka­zao u po­gla­vlji­ma: Sta­ro­pla­nin­ska se­la u oko­li­ni Pi­ro­ta, Pi­rot­ski ći­li­mi i grn­ča­ri­ja, Knja­ževac – Va­roš do­brih vi­na i oču­va­ne tra­di­ci­je... Au­tentičnost i lič­ni pe­čat au­to­ra ogle­da se u po­gla­vlji­ma ko­ja na ša­ljiv na­čin i u pr­vom li­cu do­no­se pri­ču o le­gen­dar­nim jeli­ma.

             Po­gla­vlje Pri­ča o me­ni Bo­em­skoj pot­ko­vi­ci do­no­si is­po­vest pirot­ske ko­ba­si­ce o nje­nim ko­re­ni­ma, na­stan­ku i od­la­sku u svet. Po­gla­vlje Kad go­sti ba­nu u Za­gla­vak i Budžak – ba­ni­ca go­vo­ri nam o sprem­no­sti i go­sto­lju­bi­vo­sti ovog kra­ja, jer kad go­sti iz­ne­na­da za­ku­ca­ju na vra­ta ovim ume­šnim do­ma­ći­ca­ma ne osta­je ni­šta dru­go osim da br­zo ume­se na­lep­šu đa­ko­ni­ju ovog kra­ja – ba­ni­cu. Ako se ne­ki put­nik na­mer­nik ne na­đe u pri­li­ci da bu­de gost na ta­kvom ruč­ku, pi­sac ga upu­ću­je da po­se­ti ne­ku od kult­nih ka­fa­na u ko­ji­ma će ose­ti­ti duh ga­stro­nom­skih le­gen­di ovih kra­je­va. Spe­ci­fi­čan i po­ma­lo po­et­ski je­zik au­to­ra, De­ja­na Za­gorca, či­ni ovu knji­gu mno­go zna­čaj­ni­jom i za­ni­mlji­vo­jom od uo­bi­ča­je­nih kul­tu­ro­lo­ških ana­li­za kra­je­va Sr­bi­je. Knji­ga Uku­si Sta­re pla­ni­ne či­ta se u jed­nom da­hu, a zbog svo­je lepr­ša­vo­sti i na­dah­nu­ća pro­sto na­go­ni či­ta­o­ca da je upi­je svim ču­li­ma. Bo­ga­ta i neo­b­u­zda­na tr­pe­za sta­ro­pla­nin­skog kra­ja nas ma­mi svo­jim in­te­re­sant­nim uku­si­ma i mi­ri­sima ne­kih drev­nih vre­me­na, go­li­ca­ju­ći na­ša nep­ca.

Au­tor je us­peo da nam do­ča­ra ku­li­nar­ski iden­ti­tet jed­nog na­ro­da, i da pred na­ma stvo­ri ilu­zi­ju jed­nog mi­stič­nog i po­ma­lo za­bo­ra­vlje­nog na­či­na ži­vo­ta. Sta­ra pla­ni­na je po­slu­ži­la kao ne­sva­ki­da­šnja in­spi­ra­cija au­to­ru, ko­ji nam do­no­si po­et­sku sli­ku jed­ne bo­ga­te kultu­re, ali i iz­va­nre­dan kul­tu­ro­lo­ški vo­dič kroz pre­de­le i uku­se Sta­re pla­ni­ne. Uko­li­ko se od­va­ži­mo da kre­ne­mo ovom sa­da već uta­ba­nom sta­zom, na tom pu­tu ot­kri­će­mo mno­go o na­stan­ku i raz­vo­ju jed­ne spe­ci­fič­ne ga­stro­no­mi­je. Upozna­će­mo lju­de ko­ji ne­se­bič­no oda­ju svo­je ku­li­nar­ske taj­ne i ot­kri­va­ju nam ne­ki drev­ni, a opet no­vi svet uku­sa. Ka­da pi­rot­ska so­fra od­i­gra svoj ples, ne mo­že­te osta­ti rav­nodu­šni i ta­da je vre­me da se pre­pu­sti­te mi­ri­snim vi­ni­ma i ra­ki­ja­ma ovog kra­ja. Re­cep­ti ko­je au­tor pri­la­že u ovoj knji­zi, po­red ne­spor­nog zna­ča­ja be­le­že­nja tra­di­ci­o­nal­nih sto­ro­pla­nin­skih uku­sa, di­van su pod­st­rek sa­vre­me­nim do­ma­ći­ca­ma da se oti­snu uavan­tu­ru spra­vlja­nja au­ten­tič­nih de­li­ka­te­sa. In­te­re­santno je i to da po­red be­le­že­nja re­cep­ata, au­tor be­le­ži i čuva na­rod­ni je­zik ovog kra­ja, pa su re­cep­ti da­ti u iz­vor­nom ob­li­ku bez ve­ćih ko­rek­ci­ja, ona­ko ka­ko su za­be­le­že­ni od samih do­ma­ći­na i do­ma­ći­ca.

Ve­štim vo­đe­njem au­tor nas upo­zna­je sa pre­div­nim kra­jo­lici­ma Sr­bi­je, ču­va­ju­ći ih od zu­ba vre­me­na i za­bo­ra­va. Ka­da nas do­volj­no oma­me mi­ri­si ku­hi­nje, vi­na i ra­ki­ja, pred nama iz­vi­re svet pi­rot­skog ći­li­ma ko­ji će u se­be utka­ti amajli­ju za dug i sre­ćan ži­vot, ko­ji će nam osi­gu­ra­ti bogatstvo, sre­ću, slo­gu i na­pre­dak. Ta­ko opre­mlje­ni da­ro­vi­ma, ko­je nam da­ri­va pi­sac, ne osta­je nam ni­šta dru­go sem da ih lubo­mor­no spre­mi­mo u ću­po­ve iz pi­rot­skog kra­ja. Ne­sva­ki­da­šnji i neo­bič­ni ukra­si ovog de­la Sr­bi­je okuplje­ni su u ovoj knji­zi, ko­ja za cilj ima do­pri­nos pre­po­ro­du i oču­va­nju tra­di­ci­je. Pu­bli­ka­ci­ja je obo­ga­će­na i za­ni­mljivim, umet­nič­kim fo­to­gra­fi­ja­ma pej­za­ža i je­la, pri­ka­zi­ma sta­ri­jih lju­di kao ču­va­ra na­še tra­di­ci­je. Fo­to­gra­fi­je su ži­vih bo­ja i na nji­ma su pri­ka­za­ne in­te­re­sant­ne igre sen­ki i po­kre­ta, ko­je ima­ju za cilj da či­ta­o­cu ver­no pri­ka­žu jedan dru­ga­či­ji, hu­ma­ni­ji ži­vot. Sli­ke gra­do­va, ku­ća, pre­dela i lju­di pri­ka­zu­ju dru­ga­či­ji svet, ko­ji pi­sac ve­što sli­ka reč­ju sa­kri­ve­ne su iz­me­đu ko­ri­ca ove knji­ge. Tekst odi­še smer­no­šću i jed­no­stva­no­šću ži­vo­ta sta­nov­ni­štva Sta­re pla­ni­ne. Pri­rod­na le­po­ta re­gi­o­na pre­li­va se u re­do­ve teksta i obrat­no. Vred­nost ove knji­ge je i u pre­no­še­nju zna­nja sa sta­rih na mla­đe ge­ne­ra­ci­je. Na­rod­no zna­nje i ume­šnost u ga­stro­no­mi­ji ve­ko­vi­ma ta­lo­že­no u na­šem na­ro­du uspe­šno
je za­be­le­že­no iz usta mu­drih sta­ra­ca i sta­ri­ca kao na­sle­đe za bu­du­će ge­ne­ra­ci­je.

            Knji­ga je pri­vlač­na ne sa­mo kao kul­tu­ro­lo­ška be­le­žni­ca i vo­dič, već i kao zna­čaj­no is­tra­ži­va­nje za so­ci­o­lo­ge, etno­lo­ge i an­tro­po­lo­ge. Po­red tek­sto­va ko­ji su na­pi­sa­ni na srp­skom je­zi­ku, upri­li­čen je pre­vod na en­gle­ski je­zik, što ovu pu­bli­ka­ci­ju iz­dva­ja iz do­sa­da­šnjih ova­kvih de­la, i čini ga svo­je­vr­snom ne­za­o­bi­la­znom „tu­ri­stič­kom lek­ti­rom” za po­se­ti­o­ce iz svih kra­je­va sve­ta. Uku­si Sta­re pla­ni­ne su, ia­ko va­žno kul­tu­ro­lo­ško is­traži­va­nje i ak­tra­ti­van mo­del pri­ka­zi­va­nja jed­ne kul­tu­re, da­le­ko vi­še od to­ga, na­da­sve jed­no zna­čaj­no i za­ni­mlji­vo štivo sa neo­spor­nom umet­nič­kom no­tom.

Jelena Đorđević

* Tekst je objavljen u časopisu Kultura broj 160. i može se izvorno preuzeti na linku:
http://casopiskultura.rs/Magazine/Details?magazineid=169

*Sva prava zadržana.

Via Emilia - Emilija Romanja - pet čudesnih gradova

*Priroda* E milija Romanja je jedna od dvadeset živopisnih regija Italije. Pokrajina se nalazi se na severu popularne “čizmice” i nje...